Uzroci steriliteta

Hlamidija Reklo bi se da kod nas ova bolest drži jaku drugu poziciju, dok prvo mesto drže kondilomi, poznati i kao genitalne bradavice, dok npr. u Americi (gde godišnje oko 2.8 miliona ljudi oboli od hlamidije) hlamidija drži prvo mesto po broju obolelih. Statistike takođe kažu da je 1 od 10 seksualno aktivnih osoba, inficirana ovom bolešću.Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne.Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima Hlamidija simptomi Dakle, možete se zapitati koji su to simptomi hlamidije. Ako praktikujete seks nezaštićeni kondomom, a niste u striktno monogamnoj vezi, možda već imate hlamidiju i treba da proverite ove najčešće simptome. Simptomi mogu da toliko blagi, skoro pa neprimetni, ali trebalo bi da se pokažu nakon jedne do tri nedelje nakon seksa sa zaraženom osobom, ako ste se zarazili Hlamidija kod Žena Simptomi hlamidije kod žena Nema simptoma u 70-80% slučajeva! (Jedna studija je utvrdila da čak 3% ispitanika koji bili u grupi mlađih odraslih između 18 i 35 godina ima nelečenu hlamidiju.) Ukoliko ima simptoma, to su: Peckanje pri mokrenju tj. prilikom mokrenja. Pojacan vaginalni sekret. Bol u donjem delu leđa. Neuobičajen bol prilikom seksa. Vaginalno krvarenje izmedju ciklusa (menstruacija Hlamidija prenošenje Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni snošaj, analni seks i oralni seks. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca. Takođe, hlamidija trachomatis je jedan od najčešćih uzročnika upale pluća kod novorođenčadi.Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje. Hlamidija kod Muškaraca Simptomi hlamidije kod muškaraca Kao i kod žena, velik broj muškaraca koji su inficirani mogu proći bez simptoma. Procene koliko muškaraca koji imaju hlamidiju, nema simptome, kreću se od 25% do 50% što je velik procenat. Ukoliko simptomi ipak postoje, to su: Peckanje pri mokrenju tj. peckanje prilikom mokrenja. Sekrecija iz penisa (iscedak). Upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima. Ponekad neugodan svrab oko glavića na penisu Hlamidija u trudnoći Hlamidija u trudnoći povećava šanse za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može da izazove prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porodjaj, iako blagovremena terapija može da smanji rizik od ovih problema. Neke studije su povezale hlamidiju sa pobačajem, iako neke druge studije nisu našle takvu vezu. Takođe, infekcija hlamidijom koja se ne leči, povećava rizik da organizam, ukoliko dođe u kontakt sa HIV virusom bude zaražen njime, a isto važi i za neke druge polne bolesti, kao što su npr. gonoreja i sifilis, ako ste bili izloženi njima. Takođe raste rizik od infekcije materice nakon porođaja. Bitno je napomenuti, ako imate infekciju za vreme porođaja, postoji šansa da prenesete hlamidiju na svoju bebu. Ustvari, skoro 50% beba koje dođu na svet vaginalnim porođajem (i čak neke bebe rođene carskim rezom) će dobiti hlamidiju. Određen broj beba koje su dobile hlamidiju (između 25 i 50 posto) će razviti konjuktivitis (infekcija očiju), a između 5 i 20 procenata beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja. Iako ove infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom prolaze dobro. Naravno, bolje je da se vi izlečite za vreme trudnoće i sprečite da se vaša beba uopšte zarazi. Test Na Hlamidiju Iako možda i sami možete da posumnjate da su u pitanju simptomi hlamidije, ova bolest može biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane vašeg doktora, a to zahteva odgovarajući hlamidija test. Test na hlamidiju se radi u laboratoriji, a koristi se uzorak telesne tečnosti ili urina, kako bi se utvrdilo da li je bakterija hlamidija (Chlamydia trachomatis) prisutna. Nekoliko tipova testova se koristi da bi se utvrdilo prisustvo hlamidije. Najviše testova se radi korišćenjem uzorka telesne tečnosti uzetog sa inficiranog dela tela. NAAT testovi (Nucleic acid amplification tests).Ovi testovi pronalaze genetski materijal bakterije hlamidije. To su najosetljiviji dostupni testovi. Ovo znači da su veoma precizni i da je veoma malo verovatno da dobijete lažno pozitivan rezultat testa. PCR testovi (Polymerase Chain Reaction) su primer NAAT testova. Ovaj hlamidija test se takođe može raditi i na uzorku mokraće. Test uzorka DNK (DNA probe test)Ovim testom se takodje pronalazi DNK hlamidije. Veoma su precizni, ali nisu toliko osetljivi kao NAAT testovi. ELISA i EIA testovi (Enzyme-linked immunosorbent assay)Jednostavan, brzi test, koji pronalazi antigene hlamidije (supstance koje aktiviraju imuni sistem za borbu protiv hlamidije). DFA testovi (Direct fluorescent antibody test)Brz test koji takođe pronalazi antigene hlamidije. Hlamidija kultura (chlamydia culture)Kultura je specijalno izolovana posuda koja omogućava bakteriji hlamidije da se razvija. Ovaj test je skuplji i rezultati se čekaju duže nego kod drugih testova. Kultura se mora raditi u laboratoriji. Test hlamidija kulture se može raditi kada se sumnja da je dete seksualno zlostavljano ili kada terapija infekcije nije bila uspešna. Ako vaš doktor posumnja na hlamidiju, možda će vam, čak i pre nego što rezultati testova budu gotovi, propisati odgovarajuću terapiju kako vam se stanje ne bi pogoršalo i kako ne biste vi sami nekoga zarazili. Lečenje Hlamidije Lečenje hlamidije je prilično jednostavno, jer je u pitanju polna bolest koja se može lečiti upotrebom antibiotika kao što je sumamed (zithromax) ili doksiciklin. Prilikom primanja terapije, obolela osoba mora privremeno prestati sa seksualnim odnosima, obzirom da je i dalje zarazna i da može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda opet mogu zaraziti nju. Ne mogu se svi antibiotici koristiti za protiv hlamidije. Zato, ako je kupovina leka preko interneta jedna od opcija, preporučujemo vam da izaberete uglednu kompaniju i da se prethodno dobro raspitate i proverite da li se antibiotik koji kupujete uspešno primenjuje za lečenje hlamidije. Kada započnete propisanu terapiju, pratite uputstva doslovce i vodite računa da je sprovedete do kraja. Ni slučajno nemojte prekidati uzimanje lekova samo zato što su simptomi nestali, već budite dosledni i sprovedite terapiju do kraja, inače će se hlamidija vratiti. Mikoplazma Mikoplazma je veoma česta polno prenosiva bolest ili urinarna infekcija uzrokovana mikrorganizmima koji imaju osobine bakterija i nastanjuju se u uretri ili reproduktivnom sistemu. Ako niste čuli za mikoplazmu, znajte da niste sami. Čak i neki doktori nisu previše upoznati sa mikoplazmom. Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koja uključuje više od 70 različitih vrsta. Mycoplasma hominis, mycoplasma pneumoniae, mycoplasma genitalium i ureaplasma ureticulum, su samo neke čije je prisustvo u čovekom organizmu utvrđeno, a za koje je sa sigurnošću utvrđeno da izazivaju bolesti i infekcije kod čoveka Mikoplazma hominis je vrsta mikoplazme koja je najčešće (u odnosu na ostale mikoplazme) uključena u polne infekcije kod žena. Takođe može uzrokovati infekcije novorođenčadi i infekcije van genitalija, pogotovo kod osoba sa smanjenim imunitetom. Mikoplazma hominis se, kao i ureaplazma, često nalazi u vagini i može da uzrokuje infekcije muškog i ženskog genitalnog trakta. Mikoplazma genitalium bi mogla da bude polno prenosiva bakterija, koja je, pored hlamidije, glavni uzročnik nespecifičnog uretritisa (bilo koji uretritis koji ne izaziva bakterija gonoreje) kod muškaraca. Kod žena, često se pronalazi u savezu sa bakterijskom vaginozom; Infekcije mikoplazmom, se takođe povezuju sa cervicitisom. Većina infekcija mikoplazmom genitalium su asimptomatične (bez simptoma) i doktori još nisu odlučili da li ima smisla da se svi testiraju na infekciju. Mikoplazma simptomi Prisustvo mikoplazme obično nema simptoma. Ali vremenom, usled povećanja njihovog broja i/ili oslabljenja imunog sistema, ona može da izazove određene infekcije. Mikoplazma genitalium, iako je relativno poznat mikroorganizam, je tek od skoro detaljnije upoznat, s obzirom da je češće povezan sa drugim dijagnozama nego testiran sam. Naučnici, ipak, počinju da mu poklanjaju veću pažnju, koju i zaslužuje kao mikrob koji izaziva polno prenosive bolesti, a njegovi simptomi su slični simptomima ostalih bakterijskih polnih bolesti Simptomi mikoplazme kod žena Većina slučajeva nema simptome Vaginalni svrab (svrab u vagini) Peckanje prilikom mokrenja Bol za vreme seksa Mikoplazma infekcija se takođe povezuje sa bakterijskom vaginozom Simptomi mikoplazme kod muškaraca najveći broj slučajeva nema nikakve simptome sekreti iz uretre (penisa) peckanje pri mokrenju bol i otoci zglobova (artritis) Mikoplazma je najčešći uzrok nehlamidijalnog negonokoknog uretritisa kod muškaraca. Test na mikoplazmu Postoje tri metode koje se najčešće koriste kada je u pitanju mikoplazma testiranje, a to su: PCR test Bojenje DNK Izolacija kulture Preporučeno je da se koristi kombinacija ovih metoda kako bi se utvrdilo da li je uzorak čist ili sadrži mikoplazmu, s obzirom da vrste mikoplazme za koje se ne može uzgajati kultura u epruveti (npr. mycoplasma genitalium), mogu biti detektovane, uz pomoć bojenja DNK i PCR metode. Lečenje mikoplazme Mikoplazma genitalium se obično leči kao nespecifični uretritis ili bakterijska vaginoza, s obzirom da je direktnu dijagnozu infekcije bakterijom veoma teško postaviti. U oba slučaja, infekcija se leči antibioticima, a i partner se mora lečiti istovremeno. Vodič za lečenje CDC za 2006-u, iznosi tvrdnju da je Azitromicin efikasniji protiv mikoplazme od ostalih antibiotika koji se obično koriste za lečenje uretritisa. Druga istraživanja sugerišu da su višednevne doze efikasnije od jedne doze. Desetodnevno lečenje moksifloksacinom (moxifloxacin), može biti dobra opcija za one čije telo ne reaguje na azitromicin zbog otpornosti na antibiotike. Kada je u pitanju mycoplasma hominis, izvesni antibiotici, kao što su tetraciklin i eritromicin se često koriste za lečenje infekcije. Moguće posledice mikoplazme ako se ne leči Mikoplazma genitalium se povezuje sa zapaljenjima male karlice kod žena. Takođe je povezana sa endometritisom (infekcija zapaljenja sluzokože materice) i prevremenim porođajem. S obzirom na to, dugoročne posledice infekcije mikoplazmom izgledaju slične posledicama gonoreje i hlamidije. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom da su im rani simptomi takođe veoma slični. Prevencija Iako studije nisu konačne, vrlo je verovatno da i u ovom slučaju konstantna upotreba kondoma značajno smanjuje rizik od infekcije mikoplazme. Jedina, s tim u vezi urađena studija do danas je utvrdila da je konstantna upotreba kondoma prepolovila rizik od infekcije, u odnosu na osobe koje nikada nisu koristile kondom. Čak iako se na kraju ispostavi da kondomi nisu potpuno efikasni u sprečavanju mikoplazme, njihovo korišćenje je i dalja odlična ideja, jer pružaju efikasnu zaštitu od drugih veoma raširenih polnih bolesti, kao što su gonoreja i hlamidija. Ureaplazma Genitalna ureaplazma (ureaplasma urealyticum i ureaplasma parvum), je vrsta mikroorganizma iz porodice mikoplazmi, koja uzrokuje određene genitalne infekcije, kao i neplodnost, kod muškaraca i kod žena. Šta su ove infekcije? Mikoplazme, a samim tim i ureaplazma, spadaju u najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina, i koje za razliku od ostalih bakterija nemaju ćelijski zid; umesto toga, one žive u drugim živim ćelijama. Ureaplazma takođe pripada familiji mikoplazmi. Oko 70% seksualno aktivnih odraslih je domaćin neke od ovih bakterija. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što je zapaljenje male karlice, uretritis i gubitak trudnoće. S obzirom da se mikoplazme i ureaplazme prirodno nalaze u organizmu ljudi, pacijenti se ne testiraju rutinski na ove bakterije. Žene koje iskuse neplodnost, ponavljanje gubitka trudnoće, bol u maloj karlici, premenstrualne simptome ili simptome vaginalnih infekcija, treba da se testiraju. Često se radi test kulture, sličan papa testu, uzimanjem brisa iz vagine Kako se prenosi ureaplazma? Ureaplazma se pre svega prenosi polnim odnosom. Seksualni partneri mogu ne znajući uvek iznova prenositi infekciju jedno drugom. Infekcija se obično dešava kod mlađih žena, onih koje imaju višestruke seksualne partnere i koje koriste oralnu kontracepciju umesto kondoma. Ureaplazma simptomi Uglavnom nema simptoma prisutnosti ureaplazme, ali ove bakterije mogu postati uzročnici infekcije u slučaju oslabljenja imuno-sistema (dok u slučaju zdravog imuno sistema često ne uzrokuju bolesti). S obzirom da infekcije ureaplazmom obično prolaze bez simptoma, vremenom mogu dovesti do problema sa sterilitetom, uključujući bolest kanalića materice (tube uterine) i ponavljanje spontanih pobačaja kod žena, kao i smanjenu pokretljivost i brojnost sperme kod muškaraca. Kod sterilnih muškaraca, utvrđeno je da se bakterija prilepljuje uz spermu i blokira oplođenje. Koje bolesti uzrokuje? Ureaplazma se može pronaći u respiratornom i genitalnom traktu zdravih i seksualno neaktivnih osoba, što komplikuje interpretaciju njihovog značaja. Najčešći su uzročnik negonokoknog i nehlamidijalnog uretritisa; karakteriše ih sluz iz uretre (penisa kod muškaraca, vagine kod žena), bol tokom mokrenja (peckanje i probadanje pri mokrenju), i otoci na otvoru uretre (vrh penisa kod muškaraca i iznad vagine kod žena); postoje mišljenja da je povezana sa upalom bubrega (pijelonefritisom) i Reiterovom bolesti. Može se povezati sa upalom pluća kod pacijenata sa oslabljenim imuno sistemom. Test na ureaplazmu Može se raditi kultura ureaplazme ili PCR test na ureaplazmu. EIA testiranje stoji na raspolaganju za detekciju antitela specifičnih za ureaplazmu, (ne reaguje na druga antitela – koja ne potiču od ureaplazme), međutim, ovaj metod ne može biti primenjen na sve vrste uzetih uzoraka. Uzorci su mogu uzeti vaginalnim brisom (bris iz cerviksa tj. grlića materice ili bris iz uretre), uzorak sperme, telesne tečnosti ili tkiva sa biopsije. Kod dece se uzorak uzima drugačije. Oba metoda su prilično precizna, ali PCR metoda je nešto preciznija u odnosu na kulturu (~95% vs. 91%) i prilično je brža (1-2 dana vs. 2-5 dana). Kod pacijenata koji imaju artritis koji uzrokuje ureaplazma, ovaj test omogućava brzu i preciznu dijagnozu. Ureaplazma u trudnoći Ureaplazma (i mikoplazma hominis) pronađena u placenti i/ili endometrijumu (sluzokoži koja sa unutrašnje strane oblaže matericu) se povezuje sa infekcijom, rađanjem mrtvog fetusa, spontanim pobačajem, preranim porođajem i manjom nego što je normalno masom novorođenčeta. Oba organizma prodiru u vodenjak u drugom trimestru. Može uzrokovati horioamnionitis (zapaljenje membrana oko fetusa: horiona i amniona). Pronađena je u krvi majki koje su imale probleme sa visokom temperaturom posle porođaja. Ova infekcija se može preneti na otprilike 40% beba koje je rodila majka sa ovakvom infekcijom. Ukoliko je majka ima, ureaplazma može da inficira pluća novorođenčeta za vreme porođaja. Uzročnik je (kao i mikoplazma hominis) respiratornih problema kod beba sa manjom telesnom težinom i meningitisa. Ureaplazma lečenje S obzirom da ove bakterije nemaju ćelijski zid – a većina antibiotika (npr. penicilini i cefalosporini) deluje na bakterije uništavajući njihov ćelijski zid – lečenje infekcije može biti teže. Samo posebni antibiotici, kao što su eritromicin, flourokinolon ili tetraciklin, mogu biti prepisani. Ako ste trudni, za vas će takođe biti prepisan odgovarajući antibiotik. Ako imate problema sa neplodnošću ili višestrukim spontanim pobačajima, zahtevajte da vam se uradi kultura. Testirajte se i lečite da biste sprečili ponavljanje infekcije. Dijagnoza Laboratorijska dijagnoza se radi uzimanjem kulture. Ureaplazme proizvode ureazu, uz pomoć koje razlažu tj. metabolišu ureu (sastojak mokraće kod sisara). Na ovaj način se može izdvojiti ureaplazma. Genitalni herpes Genitalni herpes je veoma zarazna virusna polna infekcija, koja je karakteristična po bolnim napadima plikova i rana na koži koji se vraćaju. Lečenje herpesa je neophodno. Genitalni Herpes Genitalni Herpes je polna bolest koju uzrokuje virus herpesa: Herpes Simplex Virus tipa 2. Kod žena se ova bolest žargonski naziva i vaginalni herpes. Postoje dva različita tipa virusa, jedan koji pogađa region oko usta (HSV-1) i drugi koji se uglavnom javlja na genitalijama (HSV-2). HSV-1 se u suštini javlja kao groznica (mali crveni plikovi) koju ljudi dobijaju na usnama i ustima i nema razloga da bude tretiran kao polna bolest, s obzirom da se može preneti na mnogo načina, a ne samo seksualnim odnosom. Napad genitalnog herpesa (virus HSV-2) kreće pojavom grupe plikova na penisu i oko korena penisa, unutar i okolo vagine, ili unutar i okolo anusa. Prvo pojavljivanje herpesa je obično i najgore, traje nedeljama dok plikovi na kraju ne popucaju, ispuste gnoj, i počnu da zarastaju. Naredna pojavljivanja su obično manje bolna i rane zarastaju brže. Statistike Što se statistika tiče, od 1970. godine do danas zaraženost genitalnim herpesom je porasla za 30% u Sjedinjenim Američkim Državama (za koje imamo statistike), pa je za očekivati da je i u ostalim delovima sveta u porastu. Danas je Genitalni Herpes u Americi prilično raširena polna bolest, 1 od 4 žene i 1 od 5 muškaraca su zaraženi herpesom u SADu. Prenošenje Herpesa Genitalni Herpes se prenosi seksualnim kontaktom, što ga čini polno prenosivom bolešću. Plikovi ne moraju da budu vidljivi kod zaražene osobe (tj. prisutni) da biste se zarazili. Dakle, ne možete da budete sigurni da li je vaš seksualni partner zaražen. Virus se prenosi dodirom kože zdrave osobe sa kožom zaražene osobe prilikom polnog odnosa. Prenošenje herpesa se dakle ne odvija putem telesnih tečnosti koje se luče prilikom seksa, tako da kondomi nisu od velike pomoći. Sve ovo otežava kontrolu nad virusom, pa je lako zaraziti se. Simptomi Herpesa Simptomi herpesa su vrlo primetni, ukoliko su prisutni na telu zaraženog. HSV-2 izaziva plikove u genitalnom regionu i kod muškaraca i kod žena, u periodu od 3 nedelje do 3 meseca nakon seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. Plikovi se prvo pojavljuju u vidu malih nabreknuća, rastu u ispunjene plikove i na kraju prskaju ispuštajući gnoj. Kako izgledaju plikovi koji su posledica herpesa? Ukoliko ste ikada videli groznicu na nečijim usnama, plikovi koji se javljaju u genitalnom regionu su prilično slični, što ima smisla, s obzirom da je u pitanju zaraženost drugom vrstom istog virusa. Plikovi mogu biti veliki ili mali, može biti samo jedan plik, a može ih biti mnogo koji su zajedno grupisani. Ostali simptomi genitalnog herpesa umerenih oblika, uključuju: Groznicu (Drhtavicu, Povišenu temperaturu) Natekle žlezde. Plikovi i nabreknuća. Upala grla. Dijagnoza Herpesa Pravilnu dijagnozu može postaviti jedino doktor. Uglavnom je običan pregled kod doktora dovoljan da se postavi dijagnoza. Ukoliko u vreme vaše posete doktoru nema vidljivih simptoma, doktor vam može uzeti uzorak tj. bris sa dela kože koji bi trebao da bude inficiran, ukoliko ste zaraženi virusom herpesa i testirati ga u laboratoriji. Ovim će se proveriti imate li herpes. Postoje i testovi krvi koji se mogu uraditi, ali su oni obično manje pouzdani i retko se koriste, s obzirom da je običan (vizuelni) pregled kod doktora najjednostavniji, ali i najtačniji metod Lečenje Herpesa Postoje preparati koji se koriste u borbi sa virusom Herpesa i drže ga pod kontrolom sprečavajući rasplamsavanje ove bolesti u budućnosti. Neki od najpopularnijih preparata u borbi protiv herpesa su: Aciklovir, Famvir, Valtrex i Zovirax. Nijedan od ovih preparata ne može da dovede do potpunog odstranjivanja virusa iz organizma, ali će smanjiti njegov uticaj, osnaživanjem organizma. Neke studije dokazuju da se na ovnaj način smanjuje i rizik od prenošenja herpesa na vašeg partnera. Lečenje genitalnog herpesa Lečenje genitalnog herpesa se sprovodi sa svrhom da dovede do olakšanja tegoba koje nastaju kao posledica rana i plikova, kao i da se smanji vreme potrebno za isceljenje organizma.Terapija je najbolja ako se sa njom počne što je pre moguće nakon početka napada herpesa. Ovo je pogotovo bitno za napade koji su uvek iznova vraćaju. Početna terapija herpesa Većini ljudi antivirusni lekovi pomažu da nađu olakšanje i put do bržeg oporavka od prvog napada herpesa. Antivirusni lekovi kao što su aciklovir (Zovirax, zoviraks), famciklovir (Famvir) ili valaciklovir (Valtrex) se preporučuju za lečenje prvih napada genitalnog herpesa. Lekovi koji ne idu na recept, kao što je ibuprofen (Advil) ili acetaminofen (Tilenol), mogu da smanje bol i groznicu koju uzrokuje herpes. Kućna terapija, kao što je sedeća kupka (kada su zadnjica, butine i kukovi u toploj vodi), kao i nošenje pamučnog donjeg veša, značajno pomaže u zalečenju rana. Potrudite se da ne širite herpes dalje, tj. uzdržavajte se od seksualnog kontakta ako vi ili vaš partner imate simptome herpesa. Studije pokazuju da antivirusni lekovi mogu da učine da prvi napad herpesa traje 4 dana kraće. Lekovi takođe smanjuju broj dana tokom kojih ste zarazni. Ali nažalost, ne mogu da spreče sam napad genitalnog herpesa. Kasnija terapija Odluka da ćete uzimati antivirusne lekove i za kasnije napade herpesa zavisi od dužine trajanja napada, koliko su opasni i koliko se često vraćaju. Ljudi koji nemaju česte i opasne napade možda neće želeti da regularno tj. stalno uzimaju lekove. Antivirusni lekovi generalno smanjuju vreme koje je potrebno za izlečenje i pomažu u tom da napadi budu ređi. Dodatno smanjuju rizik od prenošenja HSV virusa na vašeg partnera. Ljudi mogu da uzimaju antivirusne lekove za kasnije napade herpesa ili svakodnevno (supresivna terapija, kako bi smanjili rizik od ponovnih napada i smanjili trajanje napada kada do njega eventualno dođe. Ovim se može postići da se broj napada umanji za jednu do dve epizode godišnje) ili po potrebi (neki ljudi počnu da piju antivirusne lekove tek kada primete prve upozoravajuće simptome (golicanje i bol) dolazećeg ponovnog napada. Doze lekova koji se tada piju moraju da budu veće, nego kada se uzimaju svakodnevno kako bi imale efekta. Antivirusni lekovi mogu smanjiti vreme izlečenja rana za 2 dana) Studija je pokazala da osoba sa virusom herpesa koja ima hetereoseksualni monogamni odnos sa jednim partnerom, može da smanji rizik od prenošenja virusa na partnera za čak 50% ako svakodnevno pije valaciklovir radi sprečavanja novih javljanja herpesa. Ostali antivirusni lekovi takođe smanjuju rizik prenošenja, ali su dalje studije neophodne. Kućno lečenje, u vidu sedeće kupke i pamučnog veša, kao što smo gore objasnili, i ovde pomaže. Lečenje genitalnog herpesa kod osoba sa slabijim imuno sistemom Ljudi koji imaju slabiji imuni sistem kao posledica leukemije, HIV virusa, tj. aids-a, transplantacije i duge upotrebe kortikosteroida su u riziku od još opasnijih infekcija herpesa. HSV virus kod ovih ljudi može biti otporniji na starije antivirusne terapije ili može biti teži za lečenje. Zato, mogu biti potrebni i neki dodatni lekovi za uspešno lečenje genitalnog herpesa, ili se rešenje može tražiti u jačim dozama. Herpes U Trudnoći CDC (The Centers for Disease Control and Prevention) je objavio postupak za lečenje herpesa trudnica koje imaju genitalni herpes. Dakle, kada se leči herpes u trudnoći, treba imati na umu sledeće: Oralno unošenje aciklovira (zoviraksa) se može prepisati trudnici u slučaju prvog napada herpesa, kao i u slučaju opasnijih kasnijih napada herpesa Aciklovir oralno se može prepisati trudnici bilo kada za vreme trudnoće, uključujući prvi trimestar. Aciklovir se može dati i intravenozno (IV) trudnicama kod kojih je opasna HSV infekcija Aciklovir može smanjiti frekvenciju ponavljanja napada kod trudnica kojima je porođaj blizu i na taj način smanjiti mogućnost potrebe carskog reza za vreme porođaja. Ako su plikovi herpesa prisutni u vreme porođaja, obično se radi carski rez. Carski rez se može preporučiti i ženama koje imaju simptome golicanja ili bola, koje sugerišu dolazeći napad. Aciklovir (Zoviraks) koji se uzima poslednje 4 nedelje trudnoće, može smanjiti potrebu za izvođenjem carskog reza, smanjivanjem rizika od povratnog napada herpesa u vreme porođaja. Život sa herpesom Dakle, za osobe inficirane herpesom, zdrava ishrana i odgovarajući trening će biti jako važni za kvalitetniji život, budući da utiču na jačanje imuno sistema organizma, koji pomaže u potiskivanju virusa. Što je organizam u boljoj kondiciji, to će buduća javljanja herpesa biti ređa. Urinarne infekcije Kada kažemo urinarne infekcije misli se na bakterijske infekcije urinarnog trakta koji sačinjavaju: uretra, ureteri, bešika i bubrezi. Veoma je česta pojava i ne spada u polne bolesti, ali one predstavljaju bitan faktor u razvijanju i prenošenju infekcije. Ovde ih detaljno analiziramo. Urinarne infekcije se još nazivaju i infekcije mokraćnih puteva i infekcije urinarnog trakta. Kao što ime kaže, u pitanju je infekcija koju izaziva bakterija u urinarnom traktu. Svi delovi sistema za mokrenje mogu biti pogođeni infekcijom, ali su ipak najčešće inficirani bešika i uretra Simptomi urinarne infekcije Simptomi urinarne infekcije mogu biti blagi, ukoliko se zdravstveno stanje ne pogorša i bolest proširi. Dakle urinarna infekcija može da postoji i bez simptoma. Ipak, kada je u pitanju infekcija urinarnog trakta, simptomi su uglavnom prisutni u većini slučajeva, i to su: Jak nagon za mokrenjem Češće mokrenje Blago peckanje pri mokrenju Beličasta, mutna mokraća, čak i sa crvenkastim primesama ukoliko ima i krvi Neprijatan miris mokraće Bol u bešiki Blago povišena temperatura Nije neuobičajena ni drhtavica, iscrpljenost, pa i prisustvo bola kada se ne mokri. Obično žene osećaju neugodan pritisak iznad pubične kosti, a muškarci osećaj punoće u predelu analnog otvora (rektuma). Čest je slučaj i da se osoba koja ima problem sa infekcijom urinarnog trakta žali da ima jak nagon za mokrenjem, a da vrlo mala količina urina izlazi napolje. Obično, infekcija mokraćnih kanala ne dovodi do groznice, ako je u pitanju infekcija bešike ili uretre. Groznica, može da znači da je u infekcija došla do bubrega. Ako je nastupila infekcija bubrega, simptomi koji se javljaju uključuju bol u leđima ili bol u boku, neposredno ispod rebara, zatim gađenje i povraćanje. Urinarna infekcija Dijagnoza Ukoliko primetite simptome infekcije, obavezno se obratite doktoru. Ako doktor sumnja da imate infekciju urinarnog trakta, može vam tražiti uzorak urina, kako bi utvrdili imate li gnoja, krvi ili bakterija prisutnih u urinu. Kako bi uzorak bio dobar, doktor vam može naložiti da očistite vaše genitalno područje sa antiseptikom i da uzorak mokraće bude uzet u sredini mokrenja. Laboratorijska analiza urina, uz koju se ponekad radi i urinokultura, može otkriti imate li infekciju ili ne. Iako nijedan standardan test ne može utvrditi razliku između infekcije gornjeg i donjeg dela urinarnog trakta, prisustvo visoke temperature (groznice) i bol s boka, mogu nagovestiti da se infekcija proširila i na bubrege. Lečenje urinarnih infekcija Ako imate simptome koji su karakteristični za infekciju mokraćnih kanala, a generalno ste dobrog zdravlja, antibiotici su prva solucija za lečenje urinarnih infekcija. Koji lekovi su vam prepisani i na koliko dugo zavisi od vašeg zdravstvenog stanja i tipa bakterije koja je pronađena u vašem urinu. Jednostavna infekcija Lekovi koji se obično preporučuju u slučaju jednostavne infekcije mokraćnih kanala su: Amoksicillin (Amoksil, Trimox) Nitrofurantoin (Furadantin, Macrodantin) Ciprofloksacin (Ciprofloxacin) Levofloksacin (Levaquin) Baktrim Obično, simptomi infekcije nestaju već nakon nekoliko dana od početka terapije, ali ćete verovatno trebati da nastavite sa korišćenjem antibiotika još nedelju dana ili duže. Ispoštujte do kraja terapiju koju vam je prepisao doktor, kako biste bili sigurni da ste se potpuno oslobodili infekcije. U slučaju infekcija mokraćnih puteva koje su bez komplikacija, pri čemu je sveukupno stanje organizma prilično dobro i vi se osećate zdravi, doktor vam može preporučiti kraću kuru lečenja, kao što je npr. uzimanje antibiotika u trajanju od 3 dana. Ali, da li je to prava odluka, može da proceni samo lekar, u zavisnosti od vaših konkretnih simptoma, kao i od vaše medicinske istorije. Vaš doktor vam takođe može preporučiti lekove protiv bolova (analgetike), koji dovode do otupljivanja bešike i uretre, kako bi se smanjio osećaj pečenja tokom mokrenja. Uobičajeni nus efekat uzimanja analgetika je bezbojna mokraća – svetlo plava ili narandžasta. Vraćanje urinarne infekcije Ako vam se urinarna infekcija stalno iznova vraća, doktor vam može preporučiti dužu terapiju antibioticima ili program samostalnog lečenja koji podrazumeva kraće kure uzimanja antibiotika na početku javljanja simptoma urinarne infekcije. Sada su dostupni testovi urina koje možete raditi kod kuće i koji sa velikom osetljivošću i preziznošću mogu pokazati da li ste u infekciji ili ne, i mogu biti od velike pomoći prilikom infekcija koje se ponavljaju. Kod infekcija koje su povezane sa seksualnom aktivnošću, doktor može preporučiti uzimanje doze antibiotika posle seksualnog odnosa. Ako ste u klimaksu, doktor vam može preporučiti vaginalnu terapiju estrogenom, kako biste minimizirali vaše šanse za ponovno vraćanje urinarne infekcije. Opasne infekcije mokraćnih kanala U slučaju opasne urinarne infekcije, hospitalizacija i intravenozno lečenje antibioticima mogu biti neophodni. Trihomonijaza Trihomonijaza je polno prenosiva bolest, koju uzrokuje mali organizam po imenu trihomonas vaginalis (trichomonas vaginalis). Najčešće su ovom bolešću pogođene žene, iako i muškarci mogu postati zaraženi i preneti infekciju na svoje partnere putem seksualnog kontakta. Trihomonas Trihomonas iliti trichomonas vaginalis spada u protozoe, grupu mikroba, koji su slični bakterijama. Može da inficira genitalno područje, tj. vaginu i uretru kod žena, odnosno i vaginu i prostatu kod muškaraca. Infekcija se obično ne širi dalje kroz ljudsko telo i zato nije opasna koliko su to neke druge polno prenosive bolesti. Trihomonas prenošenje Trihomonas je polno prenosiva infekcija. Neseksualno prenošenje je veoma retko s obzirom da je T. vaginalis infekcija generalno ograničena na urogenitalni trakt. Jedino poznato prenošenje trihomonasa koje nije seksualnim putem, je sa majke na dete tokom porođaja. Približno 5% devojčica koje rađaju inficirane majke, je dobilo ovu infekciju. Iako može da preživi u muškom genitalnom traktu, ne može dugo, najviše nekoliko dana ili nedelja, dok u vagini može da bude prisutna i da preživi godinama i otkrivena je kod starijih žena koje nisu imale seks decenijama. Pojedinci bez simptoma su važni u procesu prenošenja trihomonijaze i imaju ulogu stelt faktora (”nevidljivih” prenosioca bolesti). Više od 70% muškaraca koji su seksualni partneri inficiranih žena, takođe ima trihomonijazu. Inkubacioni period pre nego što se pojave simptomi trihomonijaze, traje od 4-28 dana, kod približno 50% inficiranih žena. Mnoge studije pokazuju da lečenje muškaraca koji su partneri devojaka i žena koje imaju trihomonijazu, poboljšava i procenat izlečenja i smanjuje broj slučajeva u kojima se infekcija vraća. Savetuje se dakle da i seksualni partneri pacijenata koji imaju trihomonijazu budu lečeni. Potvrđena je prisutnost živih T. vaginalis organizama u uzorcima urina i semena, čak i nakon izloženosti vazduhu od nekoliko sati. Iako organizmi mogu da prežive satima na mokrim pešikirim i odeći inficiranih žena, ne postoje dovoljno dobro dokumentovani slučajevi koji potvrđuju prenošenje ovim načinom. Trihomonijaza Trihomonijaza (infekcija trihomonasom) je izlečiva polna bolest, koja se najčešće javlja kod mladih, seksualno aktivnih žena. Procenjenih 7.4 miliona novih slučajeva se događaju svake godine i kod žena i kod muškaraca. Kako se postavlja dijagnoza trihomonijaze? Da bi dijagnostikovao trihomonijazu, doktor mora uraditi fizičko ispitivanje i test u laboratoriji. Laboratorijski testovi se rade na uzorku tečnosti iz vagine ili uretre, u kojoj se ispituje prisustvo parazita koji uzrokuje ovu bolest – trihomonasa. Prisustvo parazita je teže ustanoviti kod muškaraca nego kod žena. Prevencija Da biste smanjili rizik od infekcije: Koristite kondome pravilno, svaki put kada imate polni odnos. Ograničite broj seksualnih partnera, i ne menjajte partnere tek tako. Apstinencija (uzdržavanje od seksa), ili ograničite polne odnose na jednog, zdravog partnera. Ako mislite da ste inficirani, izbegavajte seksualne odnose i posetite doktora. Simptomi trihomonijaze Muškarci obično nemaju simptome i obično ne znaju da su inficirani sve dok njihovoj partnerki ne zatreba lečenje. Ali kada se simptomi pojave, to su: Iritacija unutar penisa Blaga nadraženost Blago peckanje posle mokrenja ili ejakulacije (izbacivanje semena na kraju polnog odnosa) Mnoštvo žena nemaju znake ili simptome infekcije. Simptomi kod žena uključuju: Zelenkasto-žuti, penasti vaginalni sekret snažnog mirisa Bol pri mokrenju Svrab u vagini i nadraženost vagine Nelagoda tokom seksualnog odnosa Bol u donjem stomaku (retko) Simptomi se kod žena obično pojavljuju nakon 5 do 28 dana od izloženosti infekciji. Lečenje trihomonijaze Obično se oboleloj ženi zarad lečenja prepisuje metronidazol (Flagyl), koji se uzima oralno. Pre početka uzimanja ovog leka, potrebno je proveriti da li je žena trudna, jer lek može naškoditi bebi. Ukoliko se ispostavi da je u pitanju trudnica, koriste se preparati sa lokalnim dejstvom npr. klotrimazol (canesten, kanesten). Uporedo sa lečenjem žene, potrebno je da se leči i njen partner kako bi se sprečilo vraćanje infekcije i dalje širenje bolesti. Dodatno, osobe koje su lečene od trihomonasa trebaju da izbegavaju seks sve dok i njihovi partneri ne završe sa lečenjem i dok znaci infekcije nestanu u potpunosti. Potrebno je ispoštovati terapiju do kraja i uzeti sve antibiotike, čak i ako se osećate bolje. Šta ako se ne lečite od trihomonasa? Trihomonas kod trudnica može izazvati prerano pucanje membrana koje štite bebu i prevremeni porođaj. Zapaljenje u genitalnom području koje uzrokuje trihomonas, može takođe kod žena povećati rizik od dobijanja HIV infekcije kod žena, ukoliko bude izložena HIV virusu. Trihomonijaza kod žene koja je takođe zaražena sa HIV virusom, može povećati šanse od prenošenja HIV infekcije na seksualnog partnera. Bilo kakvi genitalni simptomi, kao što su sekret ili peckanje pri mokrenju, ili neuobičajena rana ili osip, mogu da budu signal da privremeno prekinete sa seksualnim odnosima i da odmah posetite doktora. Ako vam doktor saopšti da imate trihomonijazu ili bilo koju drugu polno prenosivu bolest, i prepiše vam odgovarajuću terapiju, trebate da o tome obavestite sve svoje skorašnje seksualne partnere, tako da imaju na umu da trebaju da posete doktora i dobiju odgovarajuću terapiju. Kod muškaraca, nelečena trihomonijaza može uzrokovati smanjenje pokretljivosti i kvaliteta sperme uopšte, i povećati rizik od neplodnosti. Muškarci sa trihomonijazom, takođe imaju visok rizik od dobijanja i prenošenja HIV-a, i može biti verovatnije da dobiju infekcije koje uzrokuju upalu uretre i prostate. Gonoreja Gonoreja (Triper, Kapavac) je veoma česta bakterijska polna infekcija. Ako se ne shvati ozbiljno, može imati za posledicu sterilitet. Gonoreja Ponekad se gonoreja pogrešno dijagnostikuje kao hlamidija, zbog sličnih simptoma. Uzrokuje je bakterija gonokoka, tj. Neisseria gonorrhoeae koja živi u polnim organima, uključujući i uretru i reproduktivni trakt i kod muškarca i kod žene. Statistike Gonoreja ima jako velik procenat novih infekcija. U Americi statistike beleže skoro million novih infekcija ovom bolešću svake godine. Najviše su pogođeni mlađi odrasli i tinejdžeri, zbog povećanog promiskuiteta, tj. čestog menjanja seksualnih partnera. Gonoreja prenošenje Kao i većina polnih bolesti i polnih infekcija, prenosi se putem seksualnog kontakta, tj. polnog odnosa. U obzir dolazi kontakt sa penisom, vaginom, anusom (analnim otvorom), pa čak i ustima i grlom. Vrlo lako se prenosi od jedne osobe drugoj, što je razlog zašto triper ima tako visok procenat novozaraženih. Nažalost, nove varijacije bakterije koja izaziva triper postaju teže za lečenje, budući da se adaptiraju i postaju imune na antibiotike. Gonoreja Simptomi Simptomi gonoreje su generalno blagi ili skoro neprimetni. Kada postoje simptomi, oni se obično javljaju između 5 i 30 dana nakon odnosa sa zaraženom osobom i malo se razlikuju kod mušaraca i kod žene. S obzirom da bakterija tripera prebiva u seksualnim organima i u grlu, ovo su glavna mesta na kojima se javljaju simptomi gonoreje tj. tripera. Triper simptomi kod muškaraca su: Osećaj pečenja prilikom mokrenja. Žućkasti sekret, iscedak, tečnost iz penisa. Bolni ili otečeni testisi. Bol u grlu. Triper simptomi kod žena su: Osećaj pečenja prilikom uriniranja, mokrenja. Žućkasti sekret ili iscedak iz vagine. Krvarenje vagine. Bolna velika nužda. U području anusa, gonoreja kod muškaraca ima iste simptome kao i kod žena: Svrab i osećaj pečenja Žućkasti sekret. Krvarenje. Dijagnoza Dijagnozu bolesti triper može postaviti doktor u javnoj zdravstvenoj ustanovi ili od strane vašeg porodičnog lekara. Prvo, doktor će sa vama diskutovati da li su kod vas zastupljeni simptomi gonoreje i moguće situacije kada je moglo doći do zaraze. Postoje tri metode uz pomoć kojih se može raditi test na triper, tj. koje utvrđuju prisustvo bakterije gonokoka ili kako se stručno nazivaju Neisseria gonorrhoeae. Oni uključuju uzimanje kulture, bojenje po Gramu i ELISA testiranje. Uzimanje Kulture Kultura sekreta iz inficiranog područja je najčešći način za testiranje pacijenata bilo da imaju ili nemaju simptome. Pamučnim brisom se skuplja dovoljna količina uzorka za kulturu. Uzorak se inkubira do dva dana, čime se bakteriji daje dovoljno vremena za razmnožavanje, kako bi se precizno identifikovala. Ovaj test je 100% precizan. Bojenje po Gramu Test bojenjem po Gramu, Metoda bojenja po Gramu ili jednostavno bojenje po Gramu je preciznije da se dijagnostikuje gonoreja kod muškaraca nego kod žena. Za ovaj test, neophodno je uzeti malo gnoja iz inficirane oblasti, staviti na slajd, obojiti ga specijalnom bojom i ispitati pod mikroskopom kako bi se proverilo prisustvo gonokoka. Prednost ovog testa je da se rezultati mogu dobiti veoma brzo. S obzirom da se zahteva da doktor ili tehničar bude u stanju da prepozna i precizno identifikuje bakteriju, gledanjem ispod mikroskopa, ovo testiranje je 70% tačno. S obzirom na to, jedna od ostalih metoda će se verovatno koristiti da se potvrdi dijagnoza koja je postavljena ovim testom. ELISA test ELISA testiranje (enzyme-linked immunosorbent assay), važi za veoma brz i osteljiv test kada je u pitanju gonoreja (kapavac). Mnogo je osetljiviji od Gramovog testa i prikladniji je za izvedbu od uzimanja kulture, koji zahteva transport i skladištenje uzoraka. Kada pacijent sumnja da je bio izložen bolesti triper, ili ako su prisutni simptomi tripera, on ili ona može posetiti svog lekara ili se obratiti bilo kojoj specijalizovanoj ustanovi za pomoć. Muškarci koji imaju komplikaciju mogu biti poslati kod urologa. Žene mogu konsultovati i ginekologa ukoliko bude potrebno. Postoje i doktori za infektivne bolesti, koje uključuju polno prenosive bolesti. Lečenje gonoreje Lečenje gonoreje je uglavnom prilično jednostavno. Nakon testiranja, vaš doktor će vam prepisati antibiotik koji će nakon izvesnog vremena učiniti da se organizam očisti od infekcije. Gonoreja je ranijih godina lakše lečena nego sada, s obzirom da je bakterija počela da se prilagođava i postala otpornija na dejstvo određenih antibiotika. Pre nego počnete da uzimate lekove, pažljivo pročitajte uputstvo i ispratite ga do kraja i u potpunosti precizno. Imajte u vidu da kada jednom preležite triper, to ne znači da ste ga jednom zauvek preležali. Triper možete lako dobiti ponovo ako dođete u kontakt sa zaraženom osobom, a drugi put lečenje tripera je teže nego prvi put. Zašto je lečenje gonoreje obavezno? Ako se ne leči, kod žene se može razviti bolest upale karlice, koju ima više od jednog miliona Amerikanki danas, iako ne znaju da je imaju i iako nemaju nikakve simptome. Opet pričamo o Amerikanci zato što za njih imamo statistike, a za nas nemamo. Ukoliko simptomi postoje, to su bol u stomaku i temperatura sa drhtavicom (groznica). Ukoliko se ne leči, ova bolest može oštetiti kanale materice (uterine tube), a posledica može da bude sterilitet. Kod muškaraca, gonoreja može izazvati epididimis. Ovo je bolna bolest, usled koje testisi otiču, a posledica može da bude sterilnost, tj. neplodnost. Kondilomi Kondilomi su visoko zarazna polno prenosiva bolest, koju uzrokuju određeni tipovi HPV virusa. S obzirom na to da su veoma rasprostranjeni i da je teško kontrolisati njihovo prenošenje, potrebno je znati kako im se suprotstaviti. Kondilomi Kondilomi (Polne bradavice, Genitalne bradavice) su bolest koju uzrokuje HPV virus, tj. Humani Papilloma Virus. HPV virus je uzročnik raka grlića materice kod žene i odmah po otkrivanju virusa treba početi lečenje. Sam hpv virus ima više od 100 varijacija i ne izaziva svaka varijacija polne bradavice, ali najrasprostranjenije vrste uglavnom izazivaju. Svega 4 vrste virusa izazivaju rak grlića materice, a više od 30 prouzrukuju pojavu genitalnih bradavica. Prenošenje kondiloma Humani Papiloma Virus (HPV) se najčešće prenosi putem polnog odnosa, bilo da je u pitanju regularan seks, bilo da je oralni ili analni seks. Međutim kondilomi se prenose i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom. Polne bradavice je jako lako dobiti čak iako koristite kondom za zaštitu. Skoro je nemoguće biti bezbedan od ove bolesti, s obzirom da vaš partner može biti prenosnik virusa, čak i ako na sebi nema vidljivih simptoma. Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti prilikom seksa da biste se zarazili. Ovo je razlog zašto je ova bolest postala svetska epidemija. Statistike Ova bolest jako brzo postaje polno prenosiva bolest broj 1 u svetu po broju zaraženih. U skladu sa statistikama koje daju američki centri za prevenciju i kontrolu bolesti (CDC), najmanje 20 miliona ljudi u Americi je zaraženo sa HPV virusom. Najrasprostranjenije vrste HPV virusa imaju za posledicu ili kondilome ili opasnost od raka grlića materice. Procene su da je oko 80% seksualno aktivne populacije zaraženo nekom vrstom ovog virusa. U Hrvatskoj se procenjuje da je ovim virusom zaraženo 60% seksualno aktivnih žena, od toga najviše uzrasta između 20 i 24 godine, dok kod žena starijih od 40 godina broj zaraženih opada. U Srbiji za sada nažalost nemamo pouzdane statistike, ali je za očekivati da ne odstupamo previše od ovih zemalja. Kondilomi Simptomi Simptomi kondiloma su uglavnom male roze tačkice ili narasli plikovi ili jedan plik (šiljasti kondilomi), koji izgledaju kao male bradavice. Mogu izgledati i kao crvene, roze i bele fleke na koži u genitalnom predelu i to su tzv. ravni kondilomi, koji su u ravni koži i ispoljavaju se promenom boje tkiva. Simptomi hpv infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom primetiti simptome. Kondilome se obično razvijaju iz HPV virusa onda kada je organizam najslabiji, kao kada ste bolesni ili kada spavate nedovoljno i nekvalitetno. Zdrava ishrana i trening su vrlo važni faktori u sprečavanju pojavljivanja kondiloma. Simptomi kada je HPV infekcija prisutna su dakle obično primetniji kod muškaraca nego kod žena, budući da su bradavice vidljivije na penisu i oko korena penisa, nego li u okolini vagine. Žene mogu da prođu bez vidljivijih simptoma, ali ako se zaraze, postoji povećana mogućnost za rak grlića materice, budući da je zaraženost HPV virusom neophodan preduslov za ovu bolest. I kod muškaraca i kod žena javljaju se u okolini anusa (analnog otvora). Simptomi kondiloma kod muškarca Muškarci su često samo prenosioci, a kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradavice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na kožici, glaviću i u okolini, kao i unutar analnog otvora (anusa). Simptomi kondiloma kod žene Kod žena su simptomi isti kao kod muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne Bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu tačkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u unutrašnjosti vagine, unutar usmina (malih i velikih usana). Mali plikovi se mogu pojaviti i dublje unutar vagine, zbog čega je PAPA test (Papanikolau test), neophodan za žene svih uzrasta kako bi se izbegle moguće komplikacije, koje mogu nastati ako se bolest ne leči adekvatno. HPV Testiranje Izvor: WebMD Doktor obično može da dijagnostikuje vidljive polne bradavice, nakon uvida u vaš medicinski karton (vaša medicinska istorija) i fizičkog pregleda. Ali ne uzrokuju kondilome sve HPV infekcije. Ako nemate nikakve vidljive polne bradavice ili druge simptome, možda će vašem doktoru biti teže da postavi dijagnozu. Može vam postaviti sledeća pitanja: • Da li mislite da ste bili izloženi HPV virusu ili nekoj drugoj polno prenosivoj bolesti? Kako znate za to? Da li vam je vaš seksualni partner to rekao? • Koji su vaši simptomi? Ako imate vaginalni sekret ili sekret iz penisa, važno je da primetite i zapamtite miris ili boju. • Koju vrstu kontracepcije koristite? Da li koristite kondom da se zaštitite od polnih bolesti? • Da li ste imali polne bolesti u prošlosti? Kako ste ih lečili? • Da li ste radili papa test i kakav je bio rezultat (za žene)? HPV Testiranje Za žene Nakon uvida u vaš karton, imaćete ginekološki pregled, koji obično uključuje PAPA test. Papa testom se skenira vaš grlić materice (cerviks), čime se proverava ima li promena, tj. abnormalnosti na ćelijama. Rezultat Papa testa MOŽE potvrditi prisustvo HPV virusa, čak iako nema vidljivih bradavica. Žene starije od 30 godina mogu da obave HPV test u isto vreme kada rade i PAPA test. HPV testiranje skenira uzorak tkiva u potrazi za genetskom informacijom (DNK) virusa. Ženama koje su mlađe od 30 godina preporučuje se da rade HPV testiranje samo ako rezultati prethodno uradjenog PAPA testa to zahtevaju. Ako se testiranjem utvrdi postojanje promena na grliću materice (koje mogu biti posledica Hpv infekcije), doktor vam može preporučiti odgovarajuću terapiju. HPV Testiranje Za muškarce Takođe nakon pregleda kartona, imaćete fizički pregled kako bi se utvrdilo postojanje polnih bradavica. Ne postoji HPV testiranje za muškarce. Iako nema formalnih uputstava, neki eksperti veruju da muškarci koji su primali analni seks trebaju da rutinski rade s vremena na vreme analni PAPA test, pogotovo ako imaju i HIV virus. Za oba pola Ako su kondilomi prisutni, dijagnoza obično može biti postavljena bez daljih testiranja. Kada vaš doktor utvrdi promene na tkivu, ali ne može sa sigurnošću da donese dijagnozu, možda će vam doktor predložiti da se uradi biopsija tkiva koje ima promene. Tipizacija HPV virusa, tj. testiranje zarad utvrđivanja koji je tip HPV virusa u pitanju nije korisno za donošenje dijagnoze i ovaj test se ne radi rutinski. Kondilomi u trudnoći Izvor: hpv emedtv U većini slučajeva, polne bradavice neće uticati na trudnoću. Vaš lekar će možda trebati da vas nadgleda češće i da vam preporuči odgovarajuću terapiju ako bude potrebna. Ako imate polne bradavice i ostanete u drugom stanju, odmah recite vašem lekaru, jer postoji rizik od prenošenja HPV virusa (koji izaziva kondilome) na vaše novorođenče za vreme vaginalnog porođaja. Kako kondilomi utiču na trudnoću? Svaka buduća majka je prirodno zabrinuta u vezi bilo čega što može da naškodi njenoj bebi. To ni ovde nije izuzetak. Na svu sreću, kondilomi u većini slučajeva ne uzrokuju probleme ni za bebu ni za majku za vreme trudnoće.Ovde ćemo se fokusirati na • Posledice prethodnih javljanja polnih bradavica • Potencijalne posledice kondiloma na majku • Potencijalne posledice kondiloma za vreme trudnoće na nerođenu bebu Prethodna javljanja kondiloma i trudnoća Ako ste imali kondilome u prošlosti i stanje vam se sredilo (bilo da su nestale vremenom ili kao posledica tretmana), malo je verovatno da će se vratiti za vreme trudnoće. Vi ipak trebate da obavestite vašeg lekara koji prati trudnoću ako ste imali polne bradavice u prošlosti. Kondilomi u trudnoći: Kakve su posledice na majku? Ne postoje istraživanja koja bi pokazala da razvijanje kondiloma za vreme trudnoće povećava rizik da se desi pobačaj, prevremeni porođaj, preeklampsija ili neka druga komplikacija. Kod žena kod kojih su dijagnostikovani kondilomi u trudnoći, njihov lekar će pažljivo pratiti situaciju, iako možda neće preporučiti lečenje, s obzirom na činjenicu da se kondilomi posle lečenja u trudnoći mogu vratiti brže nego inače. Međutim, obično počnu da nestaju sami neposredno nakon porođaja. Ako terapija bude preporučena, nekoliko različitih opcija su moguće. U nekim slučajevima, polne bradavice mogu uzrokovati probleme za vreme trudnoće. Npr. polne bradavice mogu postati veće i prokrvariti. Rast kondiloma može otežati mokrenje. Ako su kondilomi u vagini, mogu da učine vaginu manje elastičnom ili da blokiraju porodjajni kanal. Ako dođe do toga, porođaj carskim rezom možda postane neophodan. Ipak, postojanje kondiloma nije jedini razlog zašto se radi carski rez. Naučnici nisu sigurni zašto polne bradavice postaju veće u trudnoći. Hormoni ili promene (oslabljenje) imunog sistema možda igraju bitnu ulogu. Kondilomi u trudnoći: posledice na dete? Polne bradavice su kao što smo na početku rekli uzrokovane HPV virusom. Za ženu koja ima kondilome prilikom porođaja, postoji veoma mali rizik da prenese HPV virus na bebu tokom vaginalnog porođaja. Svom srećom, čak i ako se HPV prenese, ogromna većina beba nema nikakvih posledica. U retkim slučajevima, kod bebe koja je izložena kondilomima, mogu da se razviju bradavice u grlu (laringealni papilomi, juvenilna papilomatoza, papilomi larinksa). Iako retko, ovo je potencijalno veoma opasno po život bebe, jer joj onemogućava disanje i zahteva česte laserske tretmane kako bi beba mogla nesmetano da diše. Ovakve bradavice se mogu formirati kod deteta i do 5 godina nakon rođenja. Zbog malog rizika da se virus prenese vaginalnim porođajem, kao i zbog povećanog rizika od hirurškog zahvata, carski rez se obično preporučuje samo trudnicama koje imaju komplikovan slučaj kondiloma. Lečenje Kondiloma Lečenje kondiloma, pod kojim se zapravo podrazumeva uklanjanje kondiloma se radi dosta uspešno, ali ne postoji lek koji će zauvek odstraniti HPV virus iz organizma. Skidanje kondiloma, je prilično jednostavno i postoji nekoliko načina: • krioterapija (smrzavanje) • Elektrokauterizacija (spaljivanje kondiloma, elektrokoagulacija, EKT kondiloma) • tečni preparati na bazi podofilina • ubrizgavanjem interferona koji stvara imunost na virus u kondilome • lasersko uklanjanje kondiloma • uklanjanje kondiloma hirurљki (isecanje kondiloma, skidanje kondiloma hirurškim putem) Postoji relativno nova vakcina pod imenom Gardasil koja je u Srbiji u upotrebi od polovine 2007 godine. Vakcina pomaže u prevenciji 4 vrste HPV virusa koji su potencijalni prouzrokovači raka grlića materice (cerviksa). Od ove 4 vrste virusa, 2 vrste virusa izazivaju 70% raka grlića materice, a sa preostale 2 ukupno 90% slučajeva. Namenjen je za devojčice i devojke uzrasta od 9 do 26 godina. Vakcina ima za svrhu imunizaciju od kondiloma i raka, ali lekari upozoravaju da vakcina nije dovoljna, već da devojke i dalje treba da barem jednom u godinu dana rade Papanikolau test. U međuvremenu ova akcija je dobila i konkurenta, vakcinu Cervarix koja ima sličnu namenu, ali je namenjen ženama od 10 do 45 godina. U svakom slučaju, ako, npr. vodite aktivan seksualni život i svesni ste koliko su kondilomi rasprostranjeni, ima smisla da razmišljate o vakcinisanju. Obavezno se prethodno obratite vašem lekaru za savet. Sifilis Sifilis je polno prenosiva bolest, koja ako se ne leči, može izazvati opasna oštećenja nervnog sistema, srca ili mozga i na kraju čak dovesti do smrti. Na sreću, danas postoje lekovi uz pomoć kojih se sifilis uspešno odstranjuje. Sifilis uzrokuje bakterija sifilisa Treponema pallidum.Prenošenje bakterije sifilisa se uglavnom dešava tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa. Bakterija sifilisa se najčešće prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom sa: Otvorenom ranom (šankr, šangir) koja se pojavljuje za vreme prvog stadijuma sifilisa Mukozoidnih membrana ili drugih rana tokom drugog (sekundarnog) stadijuma sifilisa i ponekad tokom latentne faze. Šankr, tj. otvorene rane se uglavnom javljaju na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Rane se takođe pojavljuju na usnama i u okolini usta. Bakterija najčešće ulazi u telo preko mukozoidnih membrana, obično u oblasti oko genitalija i urinarnog sistema. U retkim slučajevima, sifilis ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, ili preko vlažnih poljubaca, u slučaju da inficirana osoba ima ranu na usnama ili ustima. Sifilis se takože može preneti korišćenjem šprica sa iglom koji je prethodno koristila inficirana osoba. Sifilis se može preneti transfuzijom krvi. Ali danas je ovo veoma retko, jer se svi davaoci krvi skeniraju na određene polne bolesti, i bakterija sifilisa nije u stanju da preživi u krvi više od 48 sati, koristeći najnovije metode za skladištenje krvi. Trudnica sa sifilisom može preneti infekciju preko placente na bebu u bilo kom trenutku za vreme trudnoće i porođaja (kongenitalni sifilis). Sifilis se ne može preneti preko sedenja na WC šolji, hvatanjem za kvaku na vratima, plivanjem u bazenu, u toploj kupki, deljenjem iste odeće, ili preko pribora za jelo. Ukoliko se osobi u prošlosti desila infekcija sifilisom, ne znači da će osoba biti pošteđena infekcije u budućnosti. Inkubacioni period Inkubacioni period je vreme koje protekne između trenutka infekcije bakterijom i početka razvijanja simptoma bolesti. Rana na koži pod nazivom šankr ili šangir je prvi simptom polno prenosive infekcije sifilis. Šankr se obično pojavljuje između 3 nedelje i 3 meseca, nakon što je bakterija sifilisa ušla u organizam osobe. Period zaraze Osoba sa sifilisom može lako preneti bolest fizički intimnim partnerima kada su rane karakteristične za prvi stadijum sifilisa ili drugi stadijum sifilisa prisutne. Ipak, osoba može biti zarazna i godinama, s periodima između kada nije zarazna, i uvek je zarazna kad god joj se pojave otvorene rane ili osip ma koži, koji su posledica sifilisa. Sifilis Simptomi Sifilis se razvija u četiri stadijuma, pri čemu svaki ima različite simptome. Prvi stadijum sifilisa Tokom prvog stadijuma sifilisa, razvija se, obično bezbolna rana (šankr, šangir) na mestu gde je bakterija ušla u organizam. Ovo se obično dešava u prve 3 nedelje od izloženosti bakteriji, ali ovaj period može trajati od 10 do 90 dana. Osoba je veoma zarazna tokom prve faze. Kod muškaraca, šankr se često pojavljuje u genitalnom području, obično (ali ne i uvek) na penisu. Ove rane su obično bezbolne. Kod žena, šankr se može razviti na spoljnim genitalijama ili na unutrašnjem delu vagine. Šankr može proći i neprimećen, ako se napravi unutar vagine ili na otvoru ka materici, tj. grliću materice (cerviks), jer su ove rane obično bezbolne i nisu lako vidljive. Oticanje limfnih čvorova se može desiti blizu regiona u kome se pojavio šangir Šankr se takođe može pojaviti i u drugom delu organizma, a ne samo na genitalijama. Šankr traje između 28 i 42 dana, zaceljuje bez lečenja, i može ostaviti tanak ožiljak. Ali sama činjenica da je šankr zacelio ne znači da je sifilis izlečen ili da osoba ne može preneti infekciju na drugu osobu. Drugi stadijum sifilisa Za sekundarni sifilis karakterističan je osip koji se pojavljuje u roku od 4 do 10 nedelja, nakon što se šankr pojavio i ponekad pre nego što je zacelio. Ostali simptomi se takođe mogu pojaviti, indikujući da se infekcija proširila u organizmu. Osoba je visoko zarazna i tokom druge faze. Osip Osip se obično razvija po telu i često su uključeni i dlanovi i tabani. Osip se obično sastoji od crvenkasto braonkastih, malih, čvrstih, ravnih ili izdignutih rana koje su manje od 2cm u prečniku. Ali osip može izgledati kao i drugi mnogi češći problemi na koži. Male, otvorene rane mogu biti prisutne na mukozoidnim membranama. Rane mogu sadržati gnoj, ili mogu biti prisutne vlažne rane koje izgledaju kao bradavice (poznate pod imenom condyloma lata). Kod ljudi tamne kože, rane mogu biti svetlije boje od kože njihovog tela. Osip obično prolazi kroz 2 do 12 nedelja, sam od sebe, bez ostavljanja ožiljaka. Nakon isceljenja, može doći do razlike u boji kože na mestima na kojima je postojao osip u odnosu na ostalu kožu. Ali, samo zato što je prošao osip, ne znači da je sifilis izlečen, a i osoba i dalje može preneti infekciju na zdravu osobu. Ostali simptomi sifilisa u sekundarnoj fazi Sada, kada se sifilis raširio po telu, osoba može imati i sledeće simptome: Povišena temperatura obično niža od 38 stepeni. Upala grla (otečeno grlo). Neodređen osećaj slabosti ili nelagode kroz celo telo. Gubitak kilaže (pad telesne težine). Gubitak parčića kose, posebno na obrvama, trepavicama i na temenu. Oticanje limfnih čvorova. Tokom drugog stadijuma sifilisa, infekcija može zahvatiti i mozak, kičmenu moždinu i nerve. Ovo može dovesti do oticanja i upale membrane koja prekriva mozak i kičmenu moždinu (meningitis) i može dovesti do oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju nerve. Rezultat može biti glavobolja, ukočenje vrata, problemi sa vidom ili sluhom, nadraženost, paralizu, nejednake reflekse i neregularnost (različitu veličinu) zenica. Latentni stadijum sifilisa Ako se ne leči, kod inficirane osoba će se nakon prethodne dve faze, realizovati i treća, prikrivena faza sifilisa. Ova faza se definiše kao period nakon nakon što osip iz druge faze nestane, osoba neće imati nikakve simptome neki vremenski period (pritajeni period). Ovaj period može da traje kraće, npr jednu godinu, a može da traje i od 5 do 20 godina. Takođe, može početi pre ili kasnije. Obično se tokom ove faze precizna dijagnoza sifilisa može dati jedino ako se uradi test krvi, uzimajući u obzir prošlost osobe, ili rođenje deteta sa sifilisom (kongenitalni sifilis). Osoba je zarazna tokom ranog dela latentnog stadijuma ove polne bolesti i može biti zarazna tokom pritajene faze i ako nema nikakvih prisutnih simptoma. Povratak na početak (relaps sifilisa, eng. relapse) Između 20% i 30% ljudi sa sifilisom imaju povraćaj bolesti na start, tokom trećeg stadijuma sifilisa, tj. pritajene faze. Ovo znači da osoba jedan vremenski period nije imala nikakve simptome sifilisa, a zatim su simptomi ponovo počeli da se pojavljuju. Ovo se može desiti nekoliko puta. Kada se relapsi više ne događaju, osoba nije zarazna kontaktom. Ali žena u latentnoj fazi bolesti i dalje može preneti zarazu svojoj nerođenoj bebi, i može imati pobačaj ili može doći do smrti fetusa tokom trudnoće, a može i roditi bebu koja ima infekciju (kongenitalni sifilis) Kasni stadijum sifilisa Ovo je najdestruktivnija faza sifilisa. Ako se ne leči, tercijarni stadijum sifilisa može početi i svega godinu dana nakon infekcije, ali i u bilo kom drugom trenutku tokom života osobe. Moguće je da osoba koja ima sifilis nikada i ne iskusi ovaj stadijum bolesti. U ovoj fazi, osoba sa sifilisom nije zarazna. Tokom ove faze, posledice sifilisa mogu biti ozbiljni problemi sa krvnim sudovima i srcem, mentalni poremećaji, slepilo, problemi sa nervnim sistemom, čak i smrt. Simptomi tercijarnog sifilisa, zavise od komplikacija koje se razviju. Komplikacije uključuju: Gumatozni sifilis ili gumata. Uključuje pojavljivanje ružičastih mesnatih tkiva u obliku izraslina, koja sadrže bakteriju sifilis. Gumata je retka, a ako se pojavi izrasline mogu varirati od 1mm do 1 cm u prečniku. Mogu se pojaviti na koži, kostima, mukozoidnim membranama, očima, u respiratornom sistemu, gastrointestinalnom traktu. Antibioticima se sifilis leči i zaustavlja razvoj gumate. Ipak, ožiljak koji se formira nakon uspešnog lečenja, verovatno neće nestati. Kardiovaskularni sifilis, koji pogađa srce i krvne sudove. Komplikacije ove vrste obično počinju kao zapaljenje arterija. Uništavanje koje donosi ovakav sifilis može biti opasan po život. Dalje komplikacije ka kojima može da vodi su: sužavanje krvnih sudova koji snabdevaju srce krvlju, što može izazvati bol u grudima (angina), srčani udar, i verovatno smrt. Oštećenje srčanih zalizaka može dovesti do otkazivanja rada srca. Može dovesti i do aneurizme aorte, tj. ako krvni sud isuviše oslabi, može doći do njegovog pucanja i time do smrti. Lečenje sifilisa je antibioticima, time se može izlečiti infekcija i sprečiti razvoj kardiovaskularnog sifilisa. Neurosifilis, koji pogađa mozak ili membranu koja prekriva mozak, kao i kičmenu moždinu. On može voditi do uništavanja u mnogim oblastima nervnog sistema: rezultat može biti gubitak vida, gubitak kontrole nad udovima, i gubitak mentalnih sposobnosti. Simptomi neurosifilisa obično uključuju: Promene ličnosti : zbunjenost i razdraženost Gubitak sluha Problemi sa vidom Smanjena sposobnost koncentracije Gubitak memorije Teškoće u govoru i razumevanju govora Drhtanje ruku i usana Blage glavobolje Neuredan izgled Ostali simptomi sifilisa su: Široko hodanje Obamrlost ili golicanje ruku ili nogu Bol u mišićima Uništavanje zglobova zbog manjka osećaja. Nesposobnost da se kontroliše stolica i mokrenje Neurosifilis se deli na meningo-vaskularni neurosifilis i parenhimatozni sifilis. Za mnoge forme neurosifilisa potrebne su godine da se razviju. Za meningovaskularni sifilis potrebno je od 5 do 12 godina da se razvije, a za parenhimatozni sifilis, potrebno je od 15 do 25 godina. Ljudi koji pored sifilisa imaju i HIV virus imaju tendenciju da simptome neurosifilisa razviju brže. Lečenje sifilisa antibioticima je uspešno, uklanja infekciju i zaustavlja razvoj neurosifilisa, ali šteta koja je nanesena, ne može biti otklonjena. Kongenitalni sifilis Kongenitalni sifilis ili urođeni sifilis, odnosi se na sifilis koji je prenesen sa majke na dete tokom trudnoće ili tokom porođaja i izlaska bebe. Centri za kontrolu i prevenciju bolesti u SADu, snažno preporučuju da sve trudnice budu testirane na sifilis, zbog opasnih posledica trudnoće za vreme infekcije sifilisom ili rođenja deteta sa kongenitalnim sifilisom. Testiranje bi trebalo da se uradi: Tokom prve prenatalne posete za sve trudnice Na početku trećeg trimestra trudnoće i ponovo pred porođaj za žene koje su u visokom riziku od dobijanja sifilisa Urodjeni sifilis povećava rizik za smrt fetusa i zdravstvene komplikacije kod novorođenčeta. Sifilis ulazi krvni sistem novorođenčeta preko placente, uzrokujući infekciju novorođenčeta ili smrt fetusa. Simptomi kongenitalnog sifilisa uključuju: Visoko zarazni vodnjikavi gnoj iz nosa Bolno zapaljenje koštane membrane Zarazni osip-koji se često pojavljuje na dlanovima i tabanima. Smanjenje broja eritrocita (crvenih krvnih ćelija) u krvi (anemija) Uvećanje jetre i slezine Oticanje limfnih čvorova Neuspešan normalan rast i razvoj Pediculosis pubis - stidne vasi Pediculosis pubis je bolest kože koju izazivaju stidne vaši. Bolest je široko rasprostranjena po citavom svetu. Glavni nacin prenosa je polni kontakt, dok su drugi oblici prenosa uzrocnika retki. Mikrobiologija Bolest izaziva stidna vaš, Phtirius pubis. Vaš ima izduženu cetvrtastu glavu sa dva jasno izražena oka. Telo je pljosnato sa relativno velikim zadnjim delom. Stidna vaš je nešto kraca od sive ili bele vaši, ali ima duže nožice. Životni vek vaši je oko mesec dana. Ženka tokom svog životnog veka položi 200-300 jaja (gnjida) koje lepi uz dlaku. Pošto se nova vaš izlegne za 2 nedelje, za oko tri nedelje razvija se odrasli oblik imaga.Odrasla vaš je pricvršcena uz koren dlake gde sisa krv domacina. Klinicka manifestacija bolesti Glavni znak bolesti je svrab u podrucju pubicne regije. Mogu biti zahvacena i perianalne, periumbilikalna, a rede i aksilarna regija. Dlake su posute sitnim belicastim parazitima, gnjidama. Na mestu uboda vaši mogu se naci sitne plavkaste mrlje. Dijagnostika Anamneza (promiskuitet, zaraženi partner), nalaz gnjida na dlakama, prisutnost plavih mrlja na koži zahvacene regije, svrab. Dijagnoza se potvrduje nalazom parazita i odraslih vaši lupom. Terapija Primena lindana na zahvacena podrucja. Mogu se primeniti i insekticidi Gljuvice Gljivicne infekcije ženskih polnih organa su upale prouzrokovane mikroorganizmima iz grupe medicinski znacajnih gljivica i cine najveci broj infekcija donjeg genitalnog trakta žena.Infekcija vagine Candidom naziva se još vaginalna kandidoza ili kandidijaza ili vaginalna monilijaza.Engleski nazivi: vaginal yeast infection; vaginal candidiasis, monilial vaginitisLatinski nazivi: candidosis vaginalis, moniliasis vaginalis Uzrocnici Najcešci uzrocnik (85 - 90%) ove infekcije je Candida albicans, u 5 - 8% slucajeva nalazi se Candida glabrata, a retko (do 4 % slucajeva) ostale vrste iz ovog roda: Candida krusei, C. famata, C. tropicalis, C. lusitaniae. Faktori rizika Promena kiselosti i smanjenje broja neškodljivih mikroorganizama može dovesti do nastanka upale. Kiselost vagine mogu promeniti menstruacija, neke bolesti (najcešce šecerna bolest), trudnoca, menopauza, neki antibiotici, hormonska kontracepcija sa estrogenom i steroidi. Vlaga i nadraženost vagine takode potpomažu rast ovih gljivica. Ucestalost Upala vagine uzrokovana Candidom (candida vaginitis/colpitis) je najcešca infekcija ženskih polnih organa sa visokom ucestalošcu. Otprilike 75% seksualno aktivnih žena imalo je bar jednom ovu infekciju, polovina njih ima više od jedne infekcije u životu, a gotovo 10% ima cesto ponavljane upale Simptomi Gljivicna infekcija ogleda se neugodnim svrabom genitalija uz pojacan sekret koji je belicaste boje, gust, sirast i specificnog slatkog mirisa. Vagina i vulva su crvene, nadražene, natecene i bolne. Polni odnos može biti bolan. Za vreme mokrenja se javlja peckanje ili žarenje jer mokraca nadražuje oštecenu površinu vulve. Dijagnoza Ginekološkim pregledom vulve i vagine postavlja se dijagnoza. Uocavaju se znaci infekcije crvenilo, oštecena sluznica, naslage belog sekreta po svodovima vagine i na cerviksu. Mikroskopski pregled uzorka vaginalnog brisa daje karakteristicnu sliku, tako da su dodatne pretrage najcešce nepotrebne. Lecenje Gljivicne infekcije lece se antimikoticima . (Canesten) i polienski antibiotici kao što su nistatin (Nystatin, Moronal), u obliku vaginalnih tableta, krema ili masti. Terapija Citomegalovirus infekcija Infekcija kod odraslih-vreme inkubacije nije sasvim poznato, a simptomi infekcije su nekarakteristični: povišena telesna temperatura uz otok limfnih čvorova. Veoma retko se javljaju hepatitis ili miokarditis. Virus se izlučuje potom kratko vreme pljuvačkom, i vrlo često duže vreme genitalnim iscetkom odnosno urinom. Lečenje je simptomatsko, jer ne postoje specifični lekovi za virusne infekcije, a zbog blage kliničke slike, infekcija može da prođe i neprepoznata. Infekcija CMV -om deluje imunosupresivno (raste broj T supresorskih limfocita, oslabljene funkcije limfocita).Kongenitalna infekcija- Kod CMV infekcije u trudnoći dolazi u oko 40% do intrauterine transmisije virusa. Virus izaziva oštećenja fetusa osobito u prvom i drugom, ali i u trećem trimestru. Računa se da do oštećenja fetusa dolazi u oko 5 - 15% slučajeva. Kod 5% inficiranih fetusa dolazi do razvitka kongenitalnog CMV sindroma, a kod 5 - 10% su ovi simptomi slabije izraženi. Kod 85 - 90% inficiranih fetusa nema nikakvih simptoma. Kod kongenitalnog CMV sindroma u 90% se razvijaju kasne posledice infekcije. Simptomi kongenitalnog CMV sindroma su: hepatosplenomegalija (uvećane jetra i slezina), trombocitopenija (smanjen broj trombocita), hiperbilirubinemija, hemolitička anemija, mikrocefalija, horioretinitis, encefalitis, atipična limfocitoza. Perinatalna infekcija – prolaskom kroz zaraženi porođajni kanal trudnica koje su zaražene CMV -om pre trudnoće. Infekcija kod imunokompromitovanih osoba– kod obolelih od AIDS karakteriše se perzistentnom temperaturom, hepatitisoma, poremećajem leukocita i trombocita i zapaljenjem pluća koja nekada može biti i fatalna. Dijagnoza Postavlja se na osnovu laboratorijske dijagnostike, genske probe, imunohistologije, DNK probe, izolacije virusa, seroloških ispitivanja. Lečenje Citomegalovirus - CMV je, bez dileme, najčešći uzročnik kongenitalnih i ranih postnatalnih infekcije. Značaj ove infekcije upoređuje se sa značajem rubeole pre uvođenja obaveznog vakcinisanja. Nažalost zbog imunoloških odlika ovog virusa nije moguća zaštita od kongenitalne CMV infekcije. CMV infekcija i posledice CMV infekcija i/ili oboljenje je najčešća oportunistička virusna infekcija koja može veoma ozbiljno da ugrozi imunokompromitovane pacijente. CMV virus pripada grupi herpes virusa. 20 do 60% transplantiranih pacijenata bez primenjene profilakse razvije simptomatsku CMV infekciju. Pored direktnog infektivnog delovanja CMV infekcija ima indirektine efekte kod transplantiranih pacijenata: povećanje oportunističkih infekcija, oštećenje samog grafta patogenom, povećanje rizika akutnog odbacivanja kao i hroničnog odbacivanja grafta. Posledice CMV infekcije se odnose na smanjenje preživljavanja i pacijenta i grafta. Najčešća klinička manifestacija CMV infekcije kod pacijenta sa SIDA-om je retinitis koji može dovesti do gubitka vida odnosno ireverzibilnog slepila. Osobine leka valganciklovira: Valganciklovir je prolek ganciklovira, dostupan u tabletama od 450mg, koji se posle oralne primene veoma brzo konvertuje, aktivnošću hepatične i interstinalne esteraze, u ganciklovir. Preporučeno doziranje zavisi da li se radi o terapiji ili profilaksi i kreće se od dnevne doze od 1800 mg podeljene u dve doze i 900 mg jednom dnevno za profilaksu, odnosno fazu održavanja. Valganciklovir posle oralne primene ima povećanu bioiskoristljivost leka u poređenju sa ganciklovirom, takođe za oralnu upotrebu. Koncentracija ispod krive ( AUC) posle oralne primene valganciklovira je slična AUC koncentraciji ganciklovira datog intravenskim putem.